Description
App Information Alaq surasi audio mp3, tarjima matni
- App NameAlaq surasi audio mp3, tarjima matni
- Package Namecom.sabr.alaq_surasi
- Updated
- File SizeUndefined
- Requires AndroidAndroid
- Version
- DeveloperIymon
- Installs-
- PriceFree
- Category
- Developer
- Google Play Link
Iymon Show More...
Similar Apps Show More...
Qur'ondan Kichik Suralar (matn va mp3) 4 APK
Qur'andan Kichik Mayda Suralar - O‘zbekcha o‘qish va tarjimasi,Arabcha talaffuz. Qurʼon (arab. القرآن oʻqimoq, qiroat qilmoq) —musulmonlarning asosiy muqaddas kitobi. Islom tarixiga oidmanbalarda keltirilishicha, Qurʼon nozil boʻlishi milodiy 610-yilboshlangan. Muhammad paygʻambar 40 yoshda Makka shahri yaqinidagiHiro gʻorida chuqur tafakkurga berilib oʻtirgan bir paytda Jabroilfarishta „Iqroʼ“ („Oʻqi“) deb boshlanuvchi „Alaq“ surasiningavvalgi 5 oyatini keltirdi. Bu jarayon Makkada 13 yil, Madinada 10yil, hammasi boʻlib 23 yil davom etgan. Qurʼonning nozil qilinishiislom aqidasi boʻyicha ramazon oyining 27-kuniga oʻtar kechasi yuzbergan. Shuning uchun ham bu oy muqaddas hisoblanib, roʻza tutilgankunning 27-kechasi laylatul-qadr, yaʼni qadrli, ilohiy qudratnamoyon boʻladigan, bandalarning bir yillik taqdiri hal qilinadigan(qadr — taqdir, oʻlchov) tabarruk kecha deb ulugʻlanadi. Qurʼonningboʻlimlari sura deyiladi, uni shartli ravishda bob bilan taqqoslashmumkin. Har sura oyatlarga boʻlingan. Qurʼon 114 sura, 6236 oyatdaniborat. Har bir suraning oʻz nomi bor. Oyatlar esa tartib raqamibilan berilgan. Suralarning nomlari uning boshida kelgan soʻzdanolingan yoki zikri koʻproq kelgan narsalar, voqealar yohud asosiyqahramon nomi bilan atalgan. Keyinchalik oʻqish va yodlash osonboʻlishi uchun Iroq hokimi Hajjoj ibn Yusuf (hukmronlik yillari694—714) koʻrsatmasiga binoan Qurʼon 30 qism (arab. juz, fors.pora)ga boʻlingan. Qurʼonda birinchi kelgan „Fotiha“ surasidankeyingi suralar katta, oʻrtacha va kichik suralar tartibidajoylashgan. 2-Baqara surasi 286 oyatdan, eng qisqa Kavsar surasi 3oyatdan iborat. Eng qisqa oyatlar „Toho“ va „Yosin“, eng uzun oyat„Baqara“ surasining 282-oyatidir. Suralar nozil boʻlish vaqti vajoyiga koʻra 2 ga: hijradan oldin nozil boʻlgan suralar — „Makkasuralari“ (610—622 yillar, 90 sura) va hijradan keyin nozil boʻlgansuralar — „Madina suralari“ (622-yildan, 24 sura) ga ajratiladi.Qurʼon matnining koʻp qismi Alloh bilan soʻzlashish, islomdushmanlari yoki undan ikkilanuvchilar bilan munozara qilishshaklida berilgan Namoz uchun muhim suralar matn o'qisi va mp3tinglash oflayn Islom
Қуръон – қалблар шифоси 1.1 APK
Инсонни энг гўзал суратда яратган, уни имон неъмати биланшарафлаган, Қуръони каримни башарият учун саодат манбаи қилиб нозилэтган Аллоҳ таолога беҳисоб ҳамду санолар айтамиз! АллоҳнингКитобини бизларга омонат билан етказган, ҳаѐтга татбиқ этибкўрсатиб берган, хулқлари Қуръон Пайғамбаримиз Муҳаммад Мустафоҳазратларига, у зот оила аъзоларига, саҳобаларига салавотлар,саломлар йўллаймиз! Шикаста дилларнинг моҳир табиби Расулуллоҳсоллаллоҳу алайҳи ва саллам: “Огоҳ бўлинглар! Инсон танасида бирпарча эт бор. Агар у тузалса, (одамнинг) бутун танаси тузалади.Агар бузилса, тананинг ҳамма аъзоси бузилади. Огоҳ бўлинглар, уқалбдир”, деганлар 1 . Қалб танадаги ҳар бир аъзонинг ишинибошқариб туради. Қалби соғлом одамнинг ҳамма аъзоси саломат бўлади.Дили пок банданинг қилаѐтган иши ҳам тўғри бўлади. Кўнгли тоза,нияти холис инсонларни Яратганнинг Ўзи қўллайди, турлишикаст-балолардан асрайди. Яна бир ҳадиси шарифда шундай дейилган:“Аллоҳ сизларнинг (ташқи) кўринишингизга ҳам, бойликларингизга ҳамқарамайди, қалбингизга, амалингизга қарайди 2 ”. Одатда, бизодамлар кўзи тушадиган жойларни чиннидек тоза тутишга ҳаракатқиламиз. Бу яхши албатта. Лекин Аллоҳнинг назари тушадиган қалбимизпоклигига кўпинча бепарво бўламиз. Ваҳоланки Қуръонда шундайдейилган: “У кунда на мол-давлат, на бола-чақа фойда беради. МагарАллоҳ ҳузурига салим – тоза қалб билан келган кишиларгагина (фойдаберади 3 )”. Охиратда бандага қалбидаги имони, тириклик чоғидақилган солиҳ амаллари наф келтиради. Кўнгли тоза инсон қиѐмат кунинажот топади, Аллоҳ розилигига эришади. Дунѐда ҳам, охиратда ҳамбахтли бўлиш учун қалбни поклаш керак. Уламолар руҳий тарбиягабот-бот урғу беришларининг сабаби шунда. Қуръон том маънода шифоманбаидир. Бу мўъжизавий Калом эътиқодимизни тўғрилайди, қалбимизнинурга тўлдиради, дилимизни равшан қилади, тасаввуримизни бойитади,дунѐқарашимизни кенгайтиради. Қуръон тиловати билан хонадонимизгафайз киради, умримиз баракали бўлади. Бир сўз билан айтганда,Аллоҳнинг мўъжизавий Каломи бизни икки дунѐ саодатига бошлайди.“Қуръон – қалблар шифоси” китобининг қайта нашрида руҳий тарбияга,қалбни поклашга алоҳида урғу берилди. Шунингдек, Қуръон ўқиш,ѐдлаш, эшитиш хосияти билан боғлиқ маълумотлар ҳам келтирилди.Қуръони карим суралари фазилати ҳақида ҳам имкон қадар тўхталибўтилди 5 . Ушбу ожизона ҳаракатларимизни мўмин-мусулмонлар учунфойдали қилишини, саҳву хатоларини кечириб, фазли ила ҳусни қабулэтишини Аллоҳ таолодан сўраймиз! Зиѐвуддин Раҳим 1 Бухорий, Муслим,Доримий бу ҳадисни Нўъмон ибн Башир розияллоҳу анҳудан ривоятқилган. 2 Муслим, Ибн Можа, Аҳмад, Ибн Ҳиббон – Абу Ҳурайрарозияллоҳу анҳудан – марфу тарзда ривоят қилган. 3 Шуаро сураси,88-89-оятлар. 4 Исро сураси, 82-оят. 5 Шу ўринда “Қуръон – қалбларшифоси” китобининг ѐзилиш тарихи ҳақида икки оғиз тўхталиб ўтсак:2004 йилда имом Нававийнинг “Тибѐн” номли машҳур китоби асосида“Қуръони карим фазилати ва одоблари” рисоласи тайѐрланганди.2011-2012-йилларда мазкур рисола қайта ишланиб, китоб номи ҳамўзгарди: “Қуръон – қалблар шифоси”. Китоб нашр этилганидан кейинбилдирилган фикр-мулоҳазалар ҳисобга олиниб, 2014-2016-йиллардакитоб яна бир бор қайта кўриб чиқилди, керакли маълумотлар билантўлдирилди.
Абдураҳмон Қуръон 1.1 APK
Ассалому алайкум, азиз Қуръон мухлислари! Муборак Қуръон ойи‒Рамазон ойида Сизлар учун яна бир янги туҳфа тақдимқилмоқчимиз!Дуоларингиздан умидвормиз. Ўтган санада Сиз азизларга«АбдулмаликҚуъон» нусхасининг андроид қурилмалар учун мобилиловасини тақдимқилган эдик. Бугун эса унинг «эгиз»и, диёримиздагикўпчилик қориларўқиб келаётган қадимий мусҳаф босмаларидан бири,қорилар ўртасида«Абдурраҳмон Қуръон» номи билан машҳур бўлганҚуръон нусхасинингандроид қурилмалар учун мобил иловаси тайёрланди.Унда ушбу мусҳафва ундаги белгилар ҳақида қимматли маълумотлар ҳамўрин олган.Марҳамат, қўчириб олинг! «АБДУРРАҲМОН ҚУРЪОН» Қуръоннибизга нозилқилган Аллоҳга ҳамду санолар, бу азиз Китобни бизгаетказганМуҳаммад Мустафога дуруду салавотлар бўлсин! Сизгатақдимқилинаётган ушбу электрон мусҳаф ўтган асрда юртимиздакенгқўлланган саноқли мусҳаф турларидан, аниқроғи, энг машҳуриккимусҳаф туридан бири, уларнинг кўпроқ тарқалганиҳисобланади.Бугунги кундаги устоз қориларимизнинг кўпчилиги айнанушбу«Абдурраҳмон Қуръон» ва унинг шериги бўлган «АбдулмаликҚуръон»номли мусҳафларда ўқишган. Бу икки мусҳаф уларни чопэтганноширларнинг номи билан аталиб қолган. Уларнинг ёзилишуслубларибир-бирига жуда ҳам яқин. Бу мусҳафлар ўз даврида энгсифатли вамукаммал чоп этилган бўлиб, бугунги кунда ҳам қийматинийўқотмаган.Шайх Абдулазиз Мансур жаноблари саҳҳофлик касби биландонгтаратган, аждодларидан шу касб билан шуғилланиб келган,марғилонликАбдурауф саҳҳоф деган муқовачи кишидан нақл қилишича,1924 йилгачамазкур мусҳафларнинг босма табоқлари юртимизгаҲиндистондан поезддаолиб келинар, сўнг саҳҳофлар уни кесиб, тикиб,муқовалаб, сотишарэкан. Ушбу маълумотга кўра, мазкур икки мусҳафҳиндистонликхаттотлар томонидан ёзилган бўлиб, ўша ерда чопқилинган дегантахмин ҳам бор. Бироқ, мусҳафнинг хат услуби Ҳинддиёрларидатарқаган хат турига унча тўғри келмайди. Юртимизда дингақаршикураш авж олиб, илм‑маърифат манбалари қатағон қилинабошлагач,ўлкага мусҳаф олиб келиш ҳам тўхтади. Аксинча, бори ҳамхудосизлартарафидан талон қилинди, ёқиб йўқотилди. Саноқликишиларгина буқирғинлардан мусҳафларини асрай олдилар. Ўтганасрнинг иккинчиярмига келиб, динга бўлган тазйиқ бироз юмшагач,жуда оз бўлса-да,яна турли йўллар билан турли хил мусҳафлар олибкелина бошлади.Юртимиз мустақилликка эришган илк йилларда«Абдурраҳмон» мусҳафикки‑уч марта қайта чоп қилинди. Аммо бу нашржуда ҳам оз ададдабўлиб, давомли бўлмади. Бу мусҳафларга бугун ҳамэҳтиёж бор, чункиҚуръонни ўша мусҳафларда ёд олган кўп қорилартакрорни ҳам шумусҳафда қиладилар. Мазкур мусҳафларнинг ўз давридакенг ёйилишигаасосий сабаб ˗ уларнинг ёзуви ниҳоятда равонбўлишидан ташқари,олдинги кўп мусҳафлардан фарқли равишда, ҳарсаҳифа бирор оятнингякуни билан тугалланган. Шунинг учун устозларбу мусҳафларни «ҚориҚуръон», яъни қорилар ўқийдиган, Қуръонни ёдолмоқчи бўлганлартутуши лозим бўлган мусҳаф деб аташарди. Зеро,ҳофизи Қуръон учунҳар саҳифанинг янги оят билан бошланиб, бироятнинг якуни билантугаши жуда қулайдир. Солиштириш учун айтишмумкинки, ўша пайтлардачоп қилинган Қозон босма мусҳафларда саҳифаоятнинг қаеридатўхтаса, оятнинг давоми шу ердан кейинги саҳифагаўтиб кетаверади.Энди «Абдурраҳмон Қуръон»нинг ёзилиш усули ҳақидатўхталсак. Бумусҳафнинг завобити ‒ ҳаракат, сукун, танвин ва бошқашу кабиҚуръонни тўғри ўқишга хизмат қиладиган белгилари ҲафснингОсимданқилган ривоятига мувофиқ ҳамда Андалусия ва Мағрибуламоларимазҳабларига кўра қайд қилинган.